Povrće na terasi i u maloj bašti: vodič za saksije, plastenik i obilan rod

Povrće na terasi i u maloj bašti: kako od nekoliko saksija napraviti pravi balkonski povrtnjak

Gajenje povrća na terasi, balkonu ili u malom dvorištu sve je popularnije jer donosi svežu hranu, mir i osećaj da ste deo prirode čak i kada živite u stanu. Mnogi počnu sa nekoliko saksija začinskog bilja, a vrlo brzo požele da posade čeri paradajz, papričice, rotkvice, salatu ili jagode. Dobra vest je da se povrće na terasi može uspešno gajiti i bez velikog prostora, ali je važno unapred isplanirati osunčanost, posude, zemljište, zalivanje i prihranu. Loša vest je da biljke ne praštaju mnogo grešaka u početku, pa je korisno krenuti postepeno i učiti iz sezone u sezonu.

Ovaj vodič je namenjen početnicima i hobistima koji žele da od parče terase, nekoliko žardinjera ili mini plastenika naprave funkcionalan prostor za povrće. Fokus je na praktičnim koracima: šta saditi, kako pripremiti saksije, kako napraviti rasad, koliko zalivati, kako prihranjivati biljke i kako izbeći najčešće probleme. Bez preterane teorije i bez oslanjanja na skupa sredstva, jer se dobar deo uspeha krije u redovnosti, posmatranju i strpljenju.

Zašto gajiti povrće u saksijama i na terasi

Gajenje povrća u saksijama ima nekoliko jasnih prednosti. Prvo, uvek imate sveže začinsko bilje i manje količine povrća pri ruci. Drugo, kontrolišete zemljište, zalivanje i izloženost suncu. Treće, balkonski povrtnjak može biti izuzetno dekorativan, posebno kada se začinsko bilje pomeša sa cvetnicama ili kada se čeri paradajz pusti da visi preko ivice žardinjere. Četvrto, deca i odrasli mogu da prate rast biljke od semena do ploda, što je iskustvo koje se ne može zameniti kupovinom u prodavnici.

Ipak, treba biti realan. Terasa nije njiva. Prostor je ograničen, zemljište u saksijama se brže suši, a biljke su više izložene vetru i pregrevanju. Zato je cilj da se napravi mali, ali dobro osmišljen sistem, a ne da se u svaku saksiju stavi sve što vam se dopadne. Bolje je imati deset zdravih biljaka nego trideset koje se međusobno guše, đubre previše ili nedovoljno i na kraju daju slab rod.

Prvo planiranje: sunce, vetar, nosivost i voda

Pre kupovine semena ili sadnica, pogledajte prostor na kojem ćete gajiti povrće. Većina povrtarskih kultura voli puno svetlosti, najmanje pet do šest sati direktnog sunca dnevno. Paradajz, paprike, tikvice i jagode traže više sunca, dok salata, rotkvica, peršun i neko začinsko bilje mogu uspevati i sa nešto manje direktne svetlosti. Ako je terasa okrenuta prema istoku, biće dobro osunčana u prepodnevnim satima, što mnogim biljkama odgovara. Južna i zapadna strana mogu biti toplije, ali i sklonije pregrevanju, pa je tada korisno obezbediti blagu senku u najtoplijem delu dana.

Vetar je sledeći faktor. Na višim spratovima i otvorenim terasama vetar može da polomi visoke biljke, osuši zemljište i ošteti listove. Ako je prostor vetrovit, visoke saksije treba postaviti uz zaštitu, a paradajz i paprike vezati za kolac ili mrežu. Takođe, proverite nosivost police, ograde i poda. Pune saksije sa zemljom i vodom mogu biti teške, pa ih ne treba nagomilavati na rizična mesta. Za manje terase dobro funkcionišu dublje saksije sa postoljem, žardinjere postavljene uz ogradu i vertikalne police, ali uvek sa sigurnim osloncem.

Voda je često najveći izazov u gajenju povrća u saksijama. Biljke u posudama nemaju duboku rezervu vlage kao u bašti. Leti je potrebno češće zalivanje, najbolje ujutru ili uveče, kada je manje vruće. Ako često putujete ili ste odsutni, razmislite o jednostavnom sistemu kap po kap, flašama sa malim rupicama ili samozalivajućim saksijama. Važno je da posude imaju drenažne rupe i da voda ne stoji na dnu, jer previše vlage može biti jednako opasno kao i suša.

Zemljište i posude: temelj zdravog povrtnjaka

Za povrće u saksijama ne treba koristiti običnu zemlju sa dvorišta bez pripreme, jer je često teška, zbijena i može sadržati korove, štetočine ili ostatke bolesti. Bolje je koristiti rastresit supstrat za povrće, pomešan sa zrelim kompostom ili humusom. Ako pravite svoju mešavinu, cilj je da bude propusna za vodu, ali dovoljno zadržava vlagu. Na dno saksije može doći sloj drenaže, a otvori na dnu moraju biti slobodni.

Veličina posude zavisi od kulture. Za začinsko bilje, salatu i rotkvice dovoljne su pliće i srednje duboke žardinjere. Za čeri paradajz, papriku i krastavac potrebne su dublje i veće saksije, jer koren treba prostor, a biljka mora da ima stabilnost. Za jagode su dobre posude srednje dubine, sa dovoljno mesta za razvoj korena. Kada birate saksije, gledajte i boju: tamne posude se leti jače greju, pa mogu pregrejati koren, dok svetlije ili zaštićene posude bolje čuvaju ravnotežu.

Pre sadnje dobro je očistiti posude, ukloniti ostatke prošlogodišnje zemlje i proveriti drenažu. Ako u istoj saksiji već godinama raste ista kultura, zemljište treba osvežiti. Plodored je u bašti važan, a i na terasi ima smisla: nemojte paradajz saditi u istu zemlju iz godine u godinu bez obnavljanja supstrata. Rotacija useva u saksijama je ograničena, ali se može kombinovati sa svežim kompostom i pomeranjem posuda.

Šta saditi na terasi: realan izbor za početak

Početnicima se najviše isplati da počnu sa kulturama koje su zahvalne i ne traže previše pažnje. Začinsko bilje na terasi je odličan izbor: peršun, bosiljak, mirođija, timijan, ruzmarin, origano, vlasac i matičnjak. Oni ne samo da daju sveže začine, već mogu da odbiju neke štetočine i poprave ukus povrća kada se sade u blizini. Bosiljak se lepo slaže sa paradajzom, a peršun sa graškom. Mirođija i salata su dobre za brzu berbu, dok rotkvica raste vrlo brzo i daje osećaj uspeha početnicima.

Čeri paradajz je jedna od najpopularnijih kultura za saksije. Sitni plodovi su slatki, biljka može biti visoka i do metar i više, pa joj je potreban kolac, mreža ili oslonac. Postoje i patuljaste sorte koje ostaju niže i bolje se uklapaju u male prostore. Papričice su takođe zahvalne, posebno ljute sorte koje mogu da se unesu unutra pre mraza i nastave da daju plodove. Jagode u saksijama mogu lepo da rode, ali traže redovno zalivanje i sunčano mesto. Krastavac je moguć, ali zahteva više vode i prostora, pa je bolji za iskusnije.

Kada birate seme, gledajte rok trajanja, opis sorte i da li je biljka prilagođena saksiji. Ako želite organski pristup, tražite seme iz pouzdanih izvora i čuvajte sopstveno seme sa zdravih biljaka. Domaće seme može biti odlično ako se pravilno skuplja i suši, ali treba voditi računa o tome da se sorte ne ukrste. Za početak je sasvim u redu kupiti rasad u poljoprivrednoj apoteci ili na pijaci, jer tako preskačete najosetljiviji period klijanja.

Rasad povrća: od semena do jake biljke

Rasad povrća je proces koji mnoge ljude zastraši, ali uz nekoliko pravila može biti vrlo uspešan. Seme treba da ima toplotu, vlagu i svetlost. Ako se seje prerano u slabom svetlu, biljke se izdužuju, stabljika ostaje tanka i kasnije teže podnosi presađivanje. Zato je bolje sačekati odgovarajući period nego požuriti. Za čeri paradajz i papriku obično se rasad pravi u kasnu zimu ili rano proleće, dok se rotkvica, salata i neko začinsko bilje mogu sejati kasnije i direktno u posude.

Kao posude za rasad mogu poslužiti male čaše, kontejneri od jogurta, kartonske kutije od jaja ili stiroporne tacne sa drenažom. Važno je da se seme ne seje pregusto. Bolje je staviti manje semena i kasnije imati zdravu biljku nego puno semena koje se međusobno guši. Kada biljka dobije prve prave listove, presađuje se u veću posudu. Prilikom presađivanja treba sačuvati koren i ne oštetiti stabljiku. Zalivanje posle presađivanja treba da bude umereno.

Pred premeštanje napolje rasad treba postepeno navikavati na spoljne uslove. To se zove očvršćavanje: nekoliko dana biljke se iznose na terasu na kratko, pa se vreme produžava. Tako se izbegava šok od nagle promene temperature, vetra i sunca. Ako je noć još hladna, rasad treba vraćati unutra. Paradajz je osetljiv na niske temperature, pa se ne preporučuje iznošenje dok ne prođe opasnost od mraza.

Sadnja u saksije: dubina, razmak i oslonac

Kada sadite u saksije, ne treba biljke stavljati previše blizu jedna drugoj. Rotkvice i salata mogu biti gušće, ali paradajz, paprika i krastavac traže prostor. Čeri paradajz u jednoj većoj saksiji obično ide kao glavna biljka, a oko nje mogu doći bosiljak ili neko nisko začinsko bilje. Paprike se mogu saditi u veće saksije, po jedna ili dve biljke, zavisno od veličine. Jagode treba saditi tako da srce biljke ne bude zatrpano zemljom, jer to može dovesti do truljenja.

Paradajz i visoke paprike zahtevaju oslonac. Kolac treba postaviti odmah pri sadnji, kako se koren ne bi oštetio kasnije. Vezivanje treba biti mekano, da ne steže stabljiku. Kada biljka poraste, uklanjaju se zaperci koji rastu iz pazuha lista, jer troše snagu i stvaraju gužvu. Nije svaki zaperak potrebno ukloniti kod svih sorti, pa je najbolje pratiti tip biljke. Kod visokih čeri sorti redovno uklanjanje zaperaka pomaže da biljka usmeri energiju ka plodovima.

Zemlju pri sadnji treba lagano sabiti oko korena, ali ne previše. Posle sadnje biljku treba zaliti da se zemlja slegne. Ako je sunce jako, prvih dana može pomoći blaga senka. Malč od slame, suve trave ili kartona može da čuva vlagu i smanji rast korova. Na terasi malč treba koristiti pažljivo da ne zadržava previše vlage i ne privlači insekte, ali tanak sloj može biti koristan.

Zalivanje: najčešća greška početnika

Zalivanje povrća u saksijama zahteva ravnotežu. Previše vode može dovesti do truljenja korena, žućenja listova i bolesti, a premalo do sušenja i opadanja cvetova. Najbolje je proveriti vlažnost prstom: ako je zemlja suva na dva do tri centimetra dubine, vreme je za zalivanje. U vrućim danima saksije se mogu zalivati svakodnevno, dok u prohladnijim periodima treba manje. Uvek zalivajte u koren, a ne po listovima, posebno uveče, jer mokro lišće lakše dobije gljivične bolesti.

Za terase i balkone odlično funkcioniše sistem kap po kap. Ako ga nemate, plastična flaša sa nekoliko malih rupica može poslužiti kao sporozalivajuća posuda. Flašu napunite vodom, zatvorite i postavite pored biljke tako da voda polako izlazi. Ovaj način je koristan za paradajz i paprike, ali treba proveriti da voda ne curi prebrzo. Ujutru je dobro orošavati listove po jakim vrućinama, ali to ne treba raditi pred noć. U plasteniku je potrebno dodatno paziti na vlažnost vazduha i provetravanje.

Prihrana: kompost, kopriva i umerenost

Biljke u saksijama troše hranljive materije iz ograničene količine zemlje, pa im je prihrana često neophodna. Najbezbednije je koristiti zreo kompost, humus ili organsko đubrivo dobro pomešano sa supstratom. Sveže đubrivo ne treba stavljati direktno uz koren, jer može da ga ošteti. Ako koristite mineralno đubrivo, doziranje treba biti umereno i prema uputstvu. Paradajz i paprike mogu imati koristi od prihrane kada počnu da cvetaju i formiraju plodove, dok začinsko bilje obično traži manje hrane.

Kopriva je poznata u tradicionalnom povrtarstvu kao prirodna prihrana i sredstvo za jačanje biljaka. Potopljena kopriva u vodi može se koristiti kao rastvor za zalivanje ili prskanje, ali treba biti oprezan sa koncentracijom. Prejaka mešavina može oštetiti listove, a neprijatan miris je znak da proces fermentacije treba pažljivo kontrolisati. Za početnike je sigurnije koristiti razblažen rastvor i primenjivati ga ređe, uz redovno posmatranje biljaka. Kopriva nije čarobni štapić, ali kao deo dobrog režima može pomoći.

Prihrana se ne radi povremeno i nasumično, već po potrebi. Ako listovi požute, biljka uspori rast ili plodovi ostanu sitni, treba proveriti zalivanje, svetlost i zemljište pre nego što se doda još đubriva. Previše azota daje puno lišća, a malo plodova. Kod paradajza je važna ravnoteža. Kada biljka cveta, prihrana može pomoći, ali ne treba preterivati. U saksijama je bolje ići češće sa slabijom dozom nego jednom sa jakom.

Mini plastenik: pomoć ili zamka

Mini plastenik ili hobi plastenik može biti koristan za produženje sezone, zaštitu od kiše, vetra i hladnoće. U njemu se mogu gajiti salata, rotkvica, blitva, spanać i začinsko bilje, a može poslužiti i za rasad. Međutim, mali plastenik nije automatski rešenje za zimu. Ako je folija tanka i nema grejanja, unutra može biti hladno kao i napolju, ponekad čak i hladnije zbog vlage. Zato treba realno proceniti šta može da preživi zimu u datim uslovima.

Najveći izazov u plasteniku je provetravanje. Tokom sunčanih dana unutra se brzo zagreva, pa je potrebno otvoriti vrata ili prozore. Uveče se zatvara da se sačuva toplota. Vlažnost treba kontrolisati, jer previše vlage pogoduje plesnima i truleži. Biljke treba zalivati u koren, a ne prskati previše po lišću. Ako se u plasteniku gaje paradajz i paprike, cvetanje i oplodnja mogu biti slabiji bez insekata, pa može pomoći blago protresanje cvasti ili ručno oprašivanje. Za male količine to je izvodljivo, ali za veće površine insekti su praktičniji.

Plastenik je odličan za početak sezone i zaštitu od nepogoda, ali nije magični prostor u kojem sve raste bez rada. Ako se koristi pametno, može da omogući raniju salatu, sigurniji rasad i zaštitu od jakih kiša. Ako se zatvori i zaboravi, biljke mogu da se pregreju ili da obole. Zato je redovno otvaranje, posmatranje i zalivanje deo svakodnevne rutine.

Začinsko bilje: mali dodatak sa velikim efektom

Začinsko bilje je idealno za terasu jer ne zauzima mnogo mesta, a daje veliki ukus. Peršun voli plodniju, rastresitu zemlju i umerenu vlagu. Bosiljak traži toplotu, sunce i redovno zalivanje, ali ne voli da mu koren stoji u vodi. Mirođija je zahvalna za saksije i lepo se kombinuje sa salatama. Timijan i ruzmarin su otporniji na sušu, pa im je potrebna dobra drenaža. Origano voli sunce i manje vlage. Vlasac je višegodišnja biljka koja se može seći više puta tokom sezone.

Kada se začinsko bilje sadi u iste žardinjere sa povrćem, treba paziti na razmake. Bosiljak i paradajz su klasična kombinacija, ali bosiljak ne treba previše zalivati ako paradajz traži stalnu vlagu. Peršun i mirođija mogu da privuku korisne insekte, dok neven može da bude dekorativan i koristan. Začinsko bilje redovno režite, jer time podstičete gušći rast. Cvetanje začina treba ograničiti ako želite više listova, osim ako vam je cilj seme.

Rotkvice, salata i spanać: brze kulture za početak

Rotkvice su odlične za prvu sezonu jer rastu brzo i daju jasan rezultat. Volu vlažno i rastresito zemljište, umerenu temperaturu i dovoljno svetla. Ako se seju pregsto, koren ostaje sitan, pa ih treba prorediti. U vrućim danima mogu brzo da odu u cvet ili da postanu ljute, zato je bolje sejati ih u proleće i jesen. U saksijama treba izabrati plitku, široku posudu i zalivati ravnomerno. Rotkvica ne voli da se presađuje, pa je bolje sejati direktno.

Salata je zahvalna za terasu, ali joj treba ravnomerna vlaga i blaga temperatura. Leti može da gorkne ili da počne da cveta. Zato je bolje sejati je u proleće i kasno leto, ili je gajiti u delu terase sa popodnevnom senkom. Zelena salata u žardinjeri može biti dekorativna i ukusna. Spanać voli prohladnije vreme i brzo raste. Blitva je izdržljivija i može da se bere list po list, pa je dobra za domaćinstvo koje želi stalno sveže lišće.

Čeri paradajz u saksiji: šta treba znati

Čeri paradajz u saksiji može biti izuzetno rodan ako mu se obezbedi velika posuda, dovoljno sunca i redovna prihrana. Biljka razvija veliki koren, pa mala saksija nije dobra. Preporučuje se duboka posuda od najmanje dvadesetak litara, a bolje i više. Zemlja treba da bude plodna i propusna. Paradajz ne voli da mu voda stoji, ali voli stalnu vlagu. Zato je kap po kap ili flaša sa sporim isticanjem vode vrlo korisna.

Kada biljka poraste, treba joj oslonac. Visoke sorte se vezuju za kolac ili mrežu. Zaperci se uklanjaju da se biljka ne grana previše, ali kod patuljastih sorti to nije uvek potrebno. Listovi koji dodiruju zemlju ili su žuti treba da se uklone. Cvetovi se oplođuju sami, ali na terasi bez vetra i insekata može pomoći blago protresanje biljke u vreme cvetanja. Kada se pojave prvi plodovi, prihrana može pomoći u formiranju ukusa i veličine, ali treba izbegavati preterivanje.

Plodovi pucaju ako se zalivanje menja naglo, posebno posle suše. Zato je bolje zalivati redovno i umereno nego povremeno i obilno. Paradajz na terasi može da bude izložen plamenjači ako je previše vlage i slabe cirkulacije vazduha. Preventiva se zasniva na uklanjanju zaraženog lišća, izbegavanju zalivanja po listu, redovnom provetravanju i plodoredу. Ako se bolest pojavi, treba brzo reagovati i ne ostavljati bolesne ostatke u blizini novih biljaka.

Papričice i jagode u saksijama

Ljute papričice su vrlo zahvalne u saksijama. Volu toplotu, sunce i dobru drenažu. Mogu se gajiti u srednje velikim posudama, a prednost je što se pre mraza mogu uneti unutra i nastaviti da daju plodove. Zalivanje treba prilagoditi veličini posude. Previše vode može da izazove opadanje cvetova, a premalo da plodovi ostanu sitni. Kada se bere, treba paziti da se biljka ne povred. Papričice se mogu sušiti, zamrzavati ili koristiti sveže.

Jagode u saksijama mogu biti vrlo dekorativne, ali traže redovnu vlagu i sunce. Postoje sorte koje rađaju više puta tokom sezone. Sadnice treba saditi tako da srce bude na površini zemlje. Zemlja treba da bude bogata kompostom i propusna. Jagode ne vole previše vlage na plodu, pa je dobro postaviti slamu ili malč ispod plodova. Posle nekoliko godina na istom mestu rod opada, pa je dobro obnoviti sadnice. Na terasi su česte posete ptica, pa se mogu koristiti zaštitne mreže.

Dobre i loše kombinacije biljaka

Kombinovanje biljaka u saksijama može pomoći u iskorišćavanju prostora, ali i stvoriti problem ako se biljke takmiče za vodu, svetlost i hranu. Paradajz i bosiljak se često sade zajedno jer se dobro dopunjuju. Šargarepa i luk su dobra kombinacija u bašti, jer mogu da zbune štetočine, ali u istoj maloj saksiji mogu se takmičiti za prostor. Rotkvica i salata mogu deliti plitku posudu ako se seju sa razmakom. Paprika i bosiljak takođe mogu biti dobri susedi. Krastavac voli prostor i vodu, pa ga je bolje držati odvojeno od biljaka koje traže suvlje zemljište.

U malim saksijama najbolje je ne mešati mnogo vrsta. Dve do tri biljke koje imaju slične potrebe mogu funkcionisati, ali pet različitih kultura u istoj posudi obično znači da će neka slabije rasti. Ako se sadi u iste posude iz godine u godinu, treba menjati raspored i obnavljati zemljište. Biljke koje su bile bolesne ne treba ostavljati u zemlji gde će doći ista vrsta sledeće godine.

Štetočine i bolesti: preventiva pre svega

Na terasi se najčešće javljaju lisne uši, bele mušice, grinje i gljivične bolesti. Preventiva je najvažnija: zdrav rasad, dovoljno prostora, cirkulacija vazduha, umereno zalivanje i uklanjanje bolesnih listova. Ako se uši pojave, mogu se ukloniti mlazom vode, rukom ili prirodnim rastvorima. Za početnike je najbolje izbegavati jake preparate i prvo pokušati sa mehaničkim uklanjanjem i jačanjem biljke. Kod plamenjače je ključno ne zalivati po listu, ne pretrpavati biljke azotom i uklanjati zaražene delove.

Plastenik može da poveća vlažnost i time pogoduje bolestima ako se ne provetrava. Zato je svakodnevno otvaranje važno. U vlažnim periodima treba smanjiti zalivanje i proveriti listove. Ako se primete crne ili smeđe pege, žuti listovi ili trulež ploda, treba brzo ukloniti zaražene delove i ne stavljati ih u kompost koji će se koristiti za povrće. Za ozbiljne infekcije korisno je potražiti savet u poljoprivrednoj apoteci, ali uvek sa jasnim opisom simptoma i bez samovoljnog mešanja preparata.

Održavanje tokom sezone: red, posmatranje, berba

Povrtnjak na terasi ne traži svakodnevno mnogo rada, ali traži redovno posmatranje. Ujutru ili uveče prođite kroz biljke, pogledajte listove, proverite vlažnost zemlje i uklonite suve delove. Berite redovno, jer zreli plodovi mogu da uspore biljku. Salatu i začinsko bilje režite po potrebi. Paradajz berite kada je zreo, a papričice kada dostignu željenu boju. Jagode berite čim su zrele da ne bi istrulile. Redovna berba podstiče biljku da nastavi da daje plodove.

Ako biljka zastane, prvo proverite vodu i svetlost. Tek onda razmišljajte o đubrivu. Ako listovi požute odozdo, to može biti normalno starenje ili nedostatak hrane, ali može biti i posledica previše vode. Ako cvetovi opadaju, možda je previše vruće, premalo vlage ili nema oplodnje. Zabeležite šta ste radili i kako je biljka reagovala. Sledeće sezone te beleške vrede više od mnogih saveta, jer govore o vašem prostoru i vašim uslovima.

Zimnica i iskorišćenje viška

Kada rod bude dobar, višak povrća može se iskoristiti za zamrzavanje, sušenje, turšiju ili jednostavne letnje obroke. Paradajz se može zamrznuti, pretvoriti u sos ili osušiti. Papričice se mogu sušiti, zamrzavati ili koristiti za začin. Začinsko bilje se najbolje čuva sušenjem u senci ili zamrzavanjem u manjim pakovanjima. Rotkvice i salata se koriste sveže, dok se blitva i spanać mogu blansirati i zamrznuti. Važno je da se povrće pre skladištenja očisti i da se ne meša zrelo sa oštećenim.

Čak i na maloj terasi može se napraviti zaliha za nekoliko obroka. Cilj nije da se potpuno prehranite iz saksija, već da imate sveže namirnice i zadovoljstvo uzgoja. Kada prvi put uberete svoj čeri paradajz ili salatu, shvatićete zašto se ljudi vraćaju ovom hobiju. Nije važno da sve bude savršeno. Važno je da se uči, prilagođava i uživa u procesu.

Zaključak: mali povrtnjak, veliko zadovoljstvo

Gajenje povrća na terasi, balkonu ili u mini plasteniku može biti vrlo uspešno ako se poštuju osnovna pravila: dovoljno svetlosti, kvalitetno zemljište, odgovarajuće posude, umereno zalivanje, redovna prihrana i posmatranje biljaka. Početnicima se savetuje da krenu sa nekoliko zahvalnih kultura: začinskim biljem, rotkvicom, salatom i jednom biljkom čeri paradajza. Kada se stekne iskustvo, mogu se dodati papričice, jagode, krastavac ili mini plastenik.

Najvažnije je ne odustajati posle prve greške. Biljke su živa bića i svaka sezona donosi drugačije uslove. Neka godina bude sušna, neka kišna, neka preterano topla. Upravo zato je vredno učiti iz sopstvenog prostora i prilagođavati plan. **Povrće na terasi** ne mora biti savršeno da bi bilo korisno i lepo. Dovoljno je da počnete sa malo semena, nekoliko saksija i željom da vidite kako iz zemlje izrasta ono što ćete kasnije staviti na sto. Uz strpljenje i redovnu brigu, mali balkonski povrtnjak može zaista dati obilan rod.