Kako pronaći dobar posao za pravnike u Srbiji

Kada diplomirani pravnik stupi na tržište rada, posebno nakon položenog pravosudnog ispita, realnost neretko iznenadi i one koji su fakultet završili u roku, sa odličnim ocenama i dodatnim veštinama. Pitanje koje se neprestano provlači kroz razgovore kolega jeste - gde konkurisati, u kojim firmama su uslovi dobri, i kako uopšte doći do pozicije koja omogućava pristojan život, profesionalni rast i osećaj da uloženi trud nije bio uzaludan. Ovaj tekst nastoji da pruži što jasniju mapu mogućnosti, bez ulepšavanja, ali i bez nepotrebnog pesimizma.

Kakva je realna slika tržišta rada za pravnike

U Srbiji postoji veliki broj diplomiranih pravnika, a svake godine taj broj se dodatno uvećava. Pravosudni ispit više nije retkost - naprotiv, postao je gotovo obavezan preduslov za većinu pozicija koje se smatraju ozbiljnim. Ipak, samo posedovanje ovog ispita ne garantuje zaposlenje. Ono što se traži jeste kombinacija formalnog obrazovanja, radnog iskustva, znanja stranih jezika (pre svega engleskog), a neretko i posedovanje položenog advokatskog, notarskog ili izvršiteljskog ispita. Uz to, veliku ulogu igra i faktor preporuke, što dodatno otežava onima koji nemaju kontakte unutar struke.

Posebno izazovan period nastupa nakon pripravničkog staža i položenog pravosudnog. Mnogi poslodavci radije angažuju pripravnike ili volontere, jer su troškovi rada za njih znatno manji. Sa druge strane, pravnik sa pravosudnim očekuje adekvatnu naknadu, što dovodi do raskoraka između ponude i potražnje. Ipak, postoje sektori u kojima se znanje ceni i plaća u skladu sa odgovornošću - potrebno ih je samo identifikovati i strategijski im pristupiti.

Bankarski sektor - stabilnost, pritisak i dobra zarada

Kada se povede priča o dobrim poslovima za pravnike, banke su visoko rangirane. Komercijalna banka, Unikredit, Intesa i druge velike banke zapošljavaju pravnike u svojim pravnim sektorima, a ređe i u ekspoziturama. Iskustva pokazuju da su plate u bankama u proseku iznad onih u većem delu privrede, naročito za pozicije u centrali. Početne plate mogu varirati - neki počinju sa iznosom od četrdeset hiljada dinara, dok drugi, posebno sa iskustvom i specijalizovanim znanjima, dostižu i devedeset hiljada dinara mesečno. Bonusi, dodatne beneficije i mogućnost napredovanja čine ovaj sektor atraktivnim.

Međutim, valja imati na umu da posao pravnika u banci nije jednostavan. Podrazumeva visok stepen odgovornosti, rad pod pritiskom, poštovanje strogih procedura i često duže radno vreme od uobičajenog. Nije retkost da se u bankama ostaje do sedam ili osam uveče, a konkurencija među zaposlenima je izražena. Sa druge strane, banke poput Intese važe za poslodavce koji nude iznadprosečne zarade, i mnogi pravnici vide baš taj sektor kao priliku da jednom kad uđu u sistem - napreduju promenom radnog mesta unutar same institucije. Za prijavu je najčešće potrebno odlično poznavanje engleskog jezika, visok prosek tokom studija i završen fakultet u roku.

Javnobeležničke kancelarije - više lica jedne profesije

Rad u kancelariji javnog beležnika za mnoge predstavlja ostvarenje sna. Ipak, iskustva su veoma različita. Plate u javnobeležničkim kancelarijama kreću se od trideset do čak osamdeset hiljada dinara, u zavisnosti od toga da li je reč o pripravniku, saradniku ili pomoćniku sa pravosudnim ispitom. Često se dešava da su zaposleni formalno prijavljeni na niže pozicije i na manje iznose, dok se deo isplate prima na ruke. Početne plate za pripravnike mogu biti i ispod četrdeset hiljada, dok pomoćnici sa iskustvom i položenim notarskim ispitom dostižu i šezdeset do sedamdeset hiljada dinara.

Problem je što se do ovih pozicija teško dolazi bez preporuke. Mnogi beležnici zapošljavaju ljude iz svog poznanstva, preko rodbinskih veza ili na osnovu preporuke kolega iz advokature i sudstva. Ipak, ima i primera gde su kandidati jednostavno poslali CV, bili pozvani na razgovor i dobili posao. U svakom slučaju, treba biti spreman na veliki obim posla, rad vikendom i odsustvo fiksnog radnog vremena. S druge strane, iskustvo stečeno kod notara može biti izuzetno dragoceno za dalju karijeru.

Izvršiteljske kancelarije - dinamika i kontroverze

Posao u izvršiteljskoj kancelariji deli mišljenja. Sa jedne strane, radi se o dinamičnom i izazovnom okruženju, gde se primenjuju znanja iz izvršnog postupka, a terenski rad donosi iskustvo koje se retko stiče u kancelarijskim uslovima. Sa druge strane, plate za pomoćnike izvršitelja umeju da budu razočaravajuće. Pojedine kancelarije nude početnu platu od dvadeset pet do trideset hiljada dinara, što je za pravnika sa pravosudnim ispitom više nego skromno. Naravno, ima i primera gde plate dostižu pedeset do sedamdeset hiljada, posebno za zamenike izvršitelja.

Od izvršitelja se očekuje da do kraja godine polože pravosudni ispit, što je većina i učinila. Pravnici zaposleni u ovim kancelarijama često idu na izvršenja uz pratnju policije, što može biti psihički zahtevno. Ipak, za one koji žele brzo da steknu praktično iskustvo i ne libe se terenskog rada, ova oblast može biti dobra odskočna daska. Pri prijavi na konkurse za izvršitelje, najčešće se traži položen pravosudni, a prednost imaju kandidati sa radnim iskustvom u pravosuđu ili advokaturi.

Advokatura - sam svoj gazda, ali po koju cenu

Advokatura je za mnoge najprirodniji nastavak karijere. Nudi samostalnost, dinamičnost i potencijalno visoku zaradu. Ipak, početak može biti izuzetno težak. Samostalno otvaranje kancelarije podrazumeva značajne troškove - upis u komoru, kirija, opremanje kancelarije, porezi i doprinosi. Procenjuje se da su minimalni mesečni rashodi za advokata početnika oko hiljadu evra, što je ozbiljna prepreka za većinu.

Saradnici u advokatskim kancelarijama prolaze različito. Početne plate kreću se od četiri stotine do osam stotina evra, a u većim i renomiranijim kancelarijama mogu biti i više. Problem je što se bez preporuke teško ulazi u ozbiljnije kancelarije, a oni koji rade kao saradnici često nemaju fiksno radno vreme i pod velikim su pritiskom. Sa druge strane, iskustvo koje se stekne u advokaturi ne može se porediti ni sa jednim drugim - od krivičnog i parničnog prava, preko privrednih sporova, do radnog prava i zastupanja pred sudovima svih instanci.

Privatni sektor i korporacije - između rutine i izazova

Rad u privatnim firmama obuhvata širok spektar pozicija - od pravnika u ljudskim resursima, preko stručnjaka za radno pravo, do članova pravnih timova u velikim korporacijama. Plate variraju od trideset pet do sto hiljada dinara, u zavisnosti od veličine firme, stepena odgovornosti i dužine radnog iskustva. Prednosti su fiksno radno vreme, mogućnost napredovanja i relativna stabilnost. Mane uključuju monotoniju, ograničen dodir sa suštinskim pravom i ponekad loše međuljudske odnose.

Posebnu pažnju zaslužuju agencije za naplatu i pravne baze podataka. Iako nisu tradicionalni izbor, ove kompanije mogu ponuditi veoma dobre zarade, posebno kroz bonuse. Početne plate su često iznad pedeset hiljada, a sa bonusima se mogu popeti i na preko sedamdeset hiljada dinara. Posao podrazumeva rad na prečišćavanju tekstova propisa, analizi sudske prakse ili vođenju predmeta naplate potraživanja. Za ove pozicije se traži dobro poznavanje engleskog jezika, rad na računaru i spremnost za timski rad.

Državni organi i javni sektor - sigurnost, ali i stagnacija

Rad u državnoj upravi, sudu, tužilaštvu ili katastru pruža najveći stepen sigurnosti. Radno vreme je fiksno, plata redovna, postoji mogućnost korišćenja bolovanja i godišnjih odmora bez većih problema. Međutim, plate su uglavnom ispod proseka privatnog sektora. Sudijski saradnici, na primer, počinju sa platom od oko pedeset dve hiljade dinara, koja vremenom raste, ali ne prelazi dramatično te okvire. U katastru, pravnik sa pravosudnim može očekivati platu od trideset dve do četrdeset hiljada dinara, uz izuzetno veliki obim posla i konstantan pritisak stranaka.

Do posla u javnom sektoru se najčešće dolazi preko konkursa, ali je realnost da su mnoge pozicije unapred rezervisane za kandidate sa odgovarajućim vezama. Volontiranje u sudu je čest put - mnogi diplomirani pravnici provedu i po dve godine volontirajući, u nadi da će se otvoriti radno mesto. Pravosudna akademija je još jedna opcija, ali je broj mesta ograničen, a i nakon završetka nema garancije za zaposlenje na poziciji sudije ili zamenika tužioca.

Alternativni putevi - od tehničkog pregleda do osiguranja

Kada pritisak pronalaska posla postane prevelik, mnogi pravnici se okreću pozicijama koje nisu u direktnoj vezi sa strukom. Jedna od takvih je posao na tehničkom pregledu vozila, konkretno na izdavanju registracionih nalepnica. Plate se ovde kreću od dvadeset tri do trideset pet hiljada dinara, a posao je mahom monoton i daleko od onoga što se smatra pravničkim pozivom. Ipak, za one koji su u teškoj materijalnoj situaciji, i ovo može biti privremeno rešenje.

Osiguravajuće kuće takođe zapošljavaju pravnike, najčešće na poslovima vezanim za radno pravo ili odštetne zahteve. Proces selekcije ume da bude dug i naporan, sa više krugova testiranja - od poznavanja engleskog jezika, preko testova inteligencije i ličnosti, do stručnih pitanja. Plate su obično iznad proseka, ali je put do posla trnovit. Takođe, dešava se da se na oglasima traže stručnjaci sa pet godina iskustva, a testovi koje daju budu elementarni - što govori o tome da su odluke često donete unapred.

Kako se pripremiti za traženje posla

Pre same prijave na konkurse, potrebno je uložiti vreme u kvalitetnu izradu radne biografije (CV-ja). Dobar CV za pravnika treba da bude jasan, pregledan i prilagođen poziciji za koju se konkuriše. Naglasak treba staviti na formalno obrazovanje, položene ispite (pravosudni, advokatski, notarski), radno iskustvo (uključujući i volontiranje), znanje jezika i rad na računaru. Preporuke na papiru i dalje imaju težinu, posebno ako dolaze od renomiranih advokata ili profesora.

Što se tiče portala, Infostud je najposećeniji i nudi najveći broj oglasa za pravne pozicije. Pored njega, korisno je pratiti i sajt Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i specijalizovane grupe na društvenim mrežama gde se često objavljuju konkursi. Oglasi za advokatske pripravnike i saradnike mogu se naći i na sajtu Advokatske komore. Redovno praćenje i brza reakcija su ključni, jer se na neke pozicije prijavi i po sto pedeset kandidata.

Razgovor za posao - šta očekivati i kako se postaviti

Poziv na razgovor je veliki korak, ali daleko od garancije. Na intervjuima za pravne pozicije najčešće se postavljaju pitanja o dosadašnjem iskustvu, razlozima za promenu posla i očekivanoj plati. Pitanje o očekivanoj zaradi ume da bude najnezgodnije. Ako tražite previše, rizikujete da vas odbiju; ako tražite premalo, potcenjujete sopstveni rad. Pragmatičan pristup je da se pre razgovora informišete o prosečnim platama u toj branši, i da u skladu sa svojim iskustvom date realan raspon.

Nije retkost da poslodavci postavljaju pitanja koja na prvi pogled nemaju veze sa poslom - o proseku na studijama, godinama studiranja, bračnom statusu i planovima za porodicu. Iako su neka od ovih pitanja zakonski sporna, u praksi se i dalje postavljaju. Na njih treba odgovoriti smireno i profesionalno. Takođe, budite spremni na testiranja - od prevoda stručnih tekstova sa engleskog, preko testova inteligencije i ličnosti, do rešavanja konkretnih pravnih slučajeva iz oblasti obligacionog, radnog ili parničnog prava.

O čemu voditi računa prilikom odabira poslodavca

Pored visine plate, važno je razmotriti i uslove rada. Radno vreme od devet do pet, pet dana u nedelji, u privatnom sektoru nije pravilo - mnoge firme podrazumevaju rad subotom ili prekovremeni rad bez dodatne naknade. Javni sektor je po tom pitanju uređeniji. Pre nego što prihvatite ponudu, raspitajte se o sledećem:

• Da li je plata fiksna ili varijabilna, i da li se isplaćuje celokupan iznos na račun.
• Kakav je ugovor o radu - na određeno, na neodređeno, ugovor o delu ili ugovor o privremenim i povremenim poslovima.
• Postoji li mogućnost napredovanja i povećanja plate.
• Kakva je atmosfera u kolektivu - česta fluktuacija zaposlenih može biti znak loših uslova.

Takođe, obratite pažnju na to koliko često se isti oglas za posao pojavljuje. Ako firma na svakih nekoliko meseci raspisuje konkurs za istu poziciju, to je jasan signal da nešto nije u redu - bilo da su plate niske, uslovi rada loši, ili je reč o mobingu.

Značaj dodatnih kvalifikacija i usavršavanja

Samo diploma i pravosudni više nisu dovoljni. Poslodavci sve više traže specifična znanja i veštine. Tu spadaju:

• Odlično poznavanje engleskog jezika, posebno pravne terminologije. Mnoge kompanije i advokatske kancelarije rade sa inostranim klijentima, pa je fluentan engleski preduslov.
• Stručni ispiti - advokatski, notarski, izvršiteljski, ispit za javne nabavke, ispit iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Svaki dodatni ispit otvara nova vrata.
• Poznavanje rada na računaru - napredno korišćenje programa za obradu teksta, tabela i baza podataka.
• Vozačka dozvola - za mnoge pozicije, posebno u izvršiteljstvu i terenskom radu, aktivan vozač je obavezan uslov.

Kontinuirano učenje nije fraza - ono je način da ostanete konkurentni na tržištu. Pravni sistem se menja, donose se novi zakoni, a onaj ko prvi ovlada novinama ima prednost. Seminari, kursevi i stručna literatura trebalo bi da postanu sastavni deo profesionalnog života.

Kako pristupiti kada odgovori izostanu

Tišina nakon poslatih prijava ume da bude obeshrabrujuća. Poslati desetine CV-ja i ne dobiti nijedan odgovor - nažalost, česta je slika. U takvim situacijama nije loše proaktivno kontaktirati poslodavce. Odlazak u advokatsku kancelariju lično i ostavljanje radne biografije može ostaviti dobar utisak na one advokate koji cene inicijativu. Naravno, treba biti spreman i na odbijanje, pa čak i na neprijatne situacije - ali i to je deo procesa.

Umrežavanje je od neprocenjivog značaja. Kontakti sa kolegama sa fakulteta, profesorima, bivšim kolegama - sve to može voditi do informacija o otvorenim pozicijama pre nego što one postanu javno dostupne. U manjim sredinama, gde je broj pravnih pozicija ograničen, ovo je često i jedini način da se dođe do posla.

Šta izbegavati i na šta obratiti pažnju

Postoje poslodavci i poslovi koje bi trebalo zaobići u širokom luku. Na prvom mestu su tehnički pregledi automobila. Iako se radi o poslu u struci (na papiru), realnost je da ćete više vremena provoditi u izdavanju nalepnica, posluživanju kafe i obavljanju kurirskih zadataka nego u bilo kakvom pravnom radu. Plate su izuzetno niske, a mogućnosti za napredovanje gotovo nikakve.

Takođe, oprez je potreban sa oglasima koji deluju previše dobro da bi bili istiniti. Ako se traži pravnik sa minimalnim iskustvom, a nudi se plata od sto hiljada dinara - verovatno je reč o prevari ili o poziciji koja podrazumeva prodaju usluga, a ne pravni rad. U osiguravajućim kućama se, recimo, često traže saradnici za prodaju životnog osiguranja, što nema veze sa pravnom strukom.

Zaključna razmatranja - ima li nade za pristojan posao

Odgovor je - da, ima. Dobri poslovi za pravnike postoje, ali je put do njih često duži i komplikovaniji nego što se očekivalo na početku studija. Ključevi su upornost, strpljenje i kontinuirano usavršavanje. Bez obzira na to da li ste se opredelili za advokaturu, bankarski sektor, notarijat ili rad u privredi, važno je da ne pristajete na uslove koji vas ponižavaju, ali i da budete realni u svojim očekivanjima. Ponekad je bolje prihvatiti posao sa nešto nižom početnom platom, ako on pruža perspektivu rasta i sticanje znanja - jer iskustvo je kapital koji vam niko ne može oduzeti.

Za kraj, važno je zapamtiti da nijedna statistika ne može predvideti individualni uspeh. Činjenica da se veliki broj diplomiranih pravnika muči da nađe posao ne znači da će tako biti i sa vama. Uložite trud u pripremu, budite istrajni u slanju prijava, radite na sebi i svojim veštinama, i - što je možda i najvažnije - ne zaboravite zašto ste uopšte odabrali ovu profesiju. Jer pravnik nije samo zanimanje, to je poziv koji, uprkos svim teškoćama, i dalje nosi posebnu težinu i odgovornost u društvu.